Kad dođeš s bebom iz rodilišta
Jutra su čarobna, zar ne?
Ne znam zapravo kad počinje jutro,
jer s novorođenom bebom dan i dalje ima 24 sata, ali se ne dijeli na dan i noć,
nego na sate kad je beba jela i kad će opet jesti. u.bilo.koje.doba.dana.ili.noći. Glad ne pita!
(Znam kako je to 😄)
Jutra su čarobna…
Kad beba napokon zaspi nakon što je 3 puta tražila jesti,
a ti ne znaš bi li pila kavu, malo odspavala, natipkala ovakav tekst ili…
Jutra su čarobna…
Kad se u kupaoni pod najjačim sunčevim zrakama gledaš i ne prepoznaješ.
Jer izgledaš kao zakrpana lutka sa zavojima i ožiljcima na 100 mjesta.
Ne prepoznaješ svoje tijelo i govoriš mu “Vi”, jer to je stranac kojeg tek moraš upoznati i prihvatiti.
Jutra su čarobna…
Kad napokon obaviš stolicu i pod tušem opipavaš je li se hemić s poroda povećao ili smanjio.
Pa slaviš svako smanjenje kao da ti je banka dobrovoljno smanjila iznos kredita.
Jutra su čarobna…
Kad kreneš prati zube, istisneš tu pastu za zube, približiš četkicu ustima i tek što si zamahnula po zubima – već se čuje: “uveee uveee uveeeeeeee”.
Pa pranje zuba dođe na red tek oko podneva.
Da ne potrošiš čarobno jutro na trivijalne stvari.
Jutra su čarobna…
….kad se ipak odlučiš za kavu i pisanje ovog teksta. Odložiš mobitel, legneš, a beba otvori oči i spremna je za novu turu zvanu “plakanje-pelena-papanje”.
Dođe mi da viknem: “NE NE NEEEEEEEEEE”
Jutra su nam čarobna, zar ne?
